
Вечити мото моје бабе. Зашто купити нешто кад то можеш сам да направиш. Она је права српска домаћица и да поред ње живе да купиш ајвар (и то не онај са пијаце него рецимо из Темпа или Максија) је равно самоубиству. Та храна коју ми купујуемо је отров! Ко зна шта они све ставе...може бити да је било покварено или, још горе, можда стављају "неке хемије"!
-Морам сад да мељем ораје а боле ме крста...
-Ма, баба, опусти се ја, купићу ја...
-Нека, сине, сама ће бака, ко зна шта они све ту ставе...
-Јао што су лепа ова јаја. Види се да су домаћа! Боља су ти ова домаћа него она куповна, ко зна шта они све ту ставе...
-Па та су ти куповна.
-Са пијаце?
-Јок, купио ћале јуче у Темпу.
-... Воде...дај ми воде...не могу да...дишем...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bravo :D
Baka kao svaka baka. :) +
Ponekad su u pravu a često preteruju. +++
Podrzavam baku +