
Вечити мото моје бабе. Зашто купити нешто кад то можеш сам да направиш. Она је права српска домаћица и да поред ње живе да купиш ајвар (и то не онај са пијаце него рецимо из Темпа или Максија) је равно самоубиству. Та храна коју ми купујуемо је отров! Ко зна шта они све ставе...може бити да је било покварено или, још горе, можда стављају "неке хемије"!
-Морам сад да мељем ораје а боле ме крста...
-Ма, баба, опусти се ја, купићу ја...
-Нека, сине, сама ће бака, ко зна шта они све ту ставе...
-Јао што су лепа ова јаја. Види се да су домаћа! Боља су ти ова домаћа него она куповна, ко зна шта они све ту ставе...
-Па та су ти куповна.
-Са пијаце?
-Јок, купио ћале јуче у Темпу.
-... Воде...дај ми воде...не могу да...дишем...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Bravo :D
Baka kao svaka baka. :) +
Ponekad su u pravu a često preteruju. +++
Podrzavam baku +