Koga to moje oči vide!?

- Хех, па ја не верујем.. Кога то моје очи виде? Па 'де си ташто, сто година?
- Епа зете, еве ме. Ја дошла мало у Београд да се одморим мало од Прокупљe.
- Ајд' унутра, 'ладњикаво је напољу.
( превод унутрашњег монолога: јебем ли те уста твоја змијска, сад си нашла да ми дођеш кад требам да јебем, а још плус требам у кафану за три сата... чек да сакријем ону ракију из вецеа, опасна си ти)

-------------------------------------------------------------------------------------------------

- Бако, па кога то моје очи виде!? :трчи да је загрли:
- Хах, унук, ја врло сречна што те видети после пуно године. Ја доћи управо из Аустралија авионом на пар месеци. Бити је досадно у авион. Сва сам се укочила од седиште.
- Не брини се ти ништа. Иди у моју собу и остави ствари слободно.
- Добар, ево ти двеста евра за чоколада.
- Ма ниси требала.. (превод унутрашњег монолога: јао бре баба, хвала ти на парама и све то, али сад кући више не могу да дувам, него морам код смарача Милана ш'о нема родитеље)