Ono što često definiše naše reči i postupke i tera nas na delanje shodno tome.
- Sinko, dosta izležavanja, ‘ajde da nešto poradiš. Mog’o bi obor da očistiš.
- Uh, bre, ćale, pa gde to? Je l’ znaš ti koliko to smrdi i u čemu treba da gacam?
- Aha. A kad smo za božić pekli prase, je l’ ti i tad smrdelo?
- Priznajem, ne da je lepo mirisaloooo…
- E, pa ovako, jedno staro pravilo kaže da dok ne zasmrdi, ne može ni da zamiriše. I zato, navlači gumenjake na noge, lopatu u šake i u govna, a ja ću da ti dodam crevo i pustim vodu. Zaradi neki obrok, za promenu! Da te vide komšije da to radiš, da ne pričaju posle kako si od onih što jedu samo trave, pa kad ga posle nakite da se i u dupe fircaš, pa kako smo ti keva i ja u srodstvu i da si zato tako nenormalan…
Kako se lepo raširi priča samo kada im daš i najmanji osnov :)
+