Ono što često definiše naše reči i postupke i tera nas na delanje shodno tome.
- Sinko, dosta izležavanja, ‘ajde da nešto poradiš. Mog’o bi obor da očistiš.
- Uh, bre, ćale, pa gde to? Je l’ znaš ti koliko to smrdi i u čemu treba da gacam?
- Aha. A kad smo za božić pekli prase, je l’ ti i tad smrdelo?
- Priznajem, ne da je lepo mirisaloooo…
- E, pa ovako, jedno staro pravilo kaže da dok ne zasmrdi, ne može ni da zamiriše. I zato, navlači gumenjake na noge, lopatu u šake i u govna, a ja ću da ti dodam crevo i pustim vodu. Zaradi neki obrok, za promenu! Da te vide komšije da to radiš, da ne pričaju posle kako si od onih što jedu samo trave, pa kad ga posle nakite da se i u dupe fircaš, pa kako smo ti keva i ja u srodstvu i da si zato tako nenormalan…
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Kako se lepo raširi priča samo kada im daš i najmanji osnov :)
+
Za to smo šampioni.
Srpski komšiluk je Orvelov veliki brat. +