Pojava koja u Srbiji ne postoji.
Ne, niste pogrešno pročitali, zaista ne postoji. Razlog za to je što je korupcija toliko duboko pustila korene u svim sferama našeg društva, da je jednostavno nemoguće tu pojavu tretirati kao izdvojenu stvaku na listi stvari koje treba iskoreniti.
Od rođenja, pa sve do smrti, razni poklončići i ostali znaci pažnje se poklanjaju svakoj osobi koja na tom putu ima neki autoritet. Time se samo malkice podmazuju šarke na vratima koja vode u sledeću prostoriju, da nam slučajno ta vrata ne ostanu zatvorena i da ne doživimo to neko volšebno iskustvo. Iskustvo zvano duševni mir, kada možemo da sednemo i kažemo sebi: "Sada sam VALJDA miran". A, to VALJDA nas vodi do sledećih vrata, novih poklončića - nečega za "čast" (čašćavanje), preznojavanja zbog iščekivanja i tako non stop.
Ne, korupcije nema, sve je to normalno: malo viski, malo kafa, poneka bombonjera, malo više evrića, malo dudlanje i hopa-cupa i to je to.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
bravo+
bravisimo!+