Zaostavština iz komunističkog vremena kad su radnici masovno iz fabričkih krugova iznosili (čitaj - krali) svakojake potrebne i nepotrebne stvari u nadi da će im nekad zatrebati za ličnu upotrebu i korist. Tako sad, svako od nas u svom podrumu može naći totalno sumanute delove nečega za šta nema pojma čemu mogu služiti. Tu su zatvarači kalašnjikova, ulja za transformatore u kanticama (veoma otrovno), vratila elektromotora, katodne cevi televizora, razne glodalice u delovima koje ni najbolji majstori ne mogu sklopiti jer su iznošene u delovima, topovi rentgen aparata, sočiva optičkih nišana, kade za galvanizovanje i šta ti sve ne. Naravno, sve je rađeno pod devizom: "Nosim kad i šta ima, a ne dal' mi treba"
Mile varioc: Alo, Rašo, gde nosiš taj ventil kotla?
Raša ložač: Pa kući, Mile.
Mile varioc: Pa šta će ti to?
Raša ložač: Ma ne treba mi, ali pogledaj kako je dobro gvožđe, potrebaće za neki kurac, stavim ja to u podrum i neka čuči .. ne uzimam kad mi treba, nego kad ima, moj Mile ...
