Jedan od slatkih prestupa iz detinjstva, koji sa sobom donosi slatke plodove ali i vijanje po njivi sa oštećenom strankom.
Ko ovo nije probao, propustio je jednu divnu šansu za adrenalinsku glupost mladosti, i grickanje najslađih purenjaka koje će ikada jesti.
Još ako imaš dovoljno herca da ih pečeš pored njive sa koje si ih ''pozajmio''...
Ovo je timski sport, nije fora da ideš u nabavku sam. Idealno je ići sa ekipom iz kraja, ušunjati se u njivu nekoga ko vas zna, (Ekstra poeni na drskost, ali i veće šanse da se izvuku batine od roditelja.) pa u mraku ili pod okriljem baterijske lampe kao čopor malih bezobraznih merkata opleviti njivu.
Ujutru, vlasnik može samo da besni nad kukuruznom svilom i omotačima plodova koji su ostali za prestupnicima, ili da zove oca. (''E, Milorade, onaj tvoj mali mi sinoć bio u njivi, al ne da mi okopava muruze!'') Čudna stvar je da UVEK prepoznaju samo jednog baksuza.
Sve u svemu, i ako si popio jednu za ceo tim i ako si se izvukao bez ogrebotine- vredelo je.
Obavezno proveriti da li gazda ima džukelu, i ako je ima- kolika je, jel ujeda, koliko brzo trči?
Poželjno je izračunati i lični KUTKM (Koeficijent Unakrsnog Trčanja Kroz Muruze), odn. koliko brzo možeš da se izvučeš sa punog polja prepreka u vidu debelih stabljika kukuruza trčeći.
