Kraljeviću Marko i zulum Kaizenov

Мили Боже чуда великога,
Ја ли грми, јал' се земља тресе,
Ја ли кредит дужник отплаћује?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нити кредит дужник отплаћује,
Већ то броји паре ага Каизене.
Броји паре, три товара злата,
Три товара и још приде кајмак.
Кад то виде Краљевићу Марко,
Он узјаха своја верна Шарца,
Верна Шарца, брљом опијена.
Приђе Марко црном Каизен-аги:
„Ој Бога ти несрећо Каизене,
Несрећо и судбино проклета,
Оклен носиш три товара блага,
Три товара и још приде кајмак?"
Тад беседи црни Каизен-ага:
„Ој Бога ти Краљевићу Марко,
Краљевићу на пјаноме Шарцу,
Пушти мене да однесем харач,
Многи харач и понеко мито.
Носим га ја од кафан-брега,
Кафан-брега и чекаонице."
Кад му вели Краљевићу Марко:
„Казуј гњила кујо злосутнице,
Казуј како си моју рају ојебо!"
Сав се тресе млађани Каизене:
„Е мој Марко, што на џибру баздиш,
Џибру баздиш и Косовку јебеш,
Интернет је мени силно благо дао.
Ктитор хтеде мудрости обрисат,
А Нивеа нови мелем нуди.
Тад направих дворе Вукајлије.
Ту се мелем лепо рекламиро,
Рекламиро као у сред боја.
Ту је Ктитор место цркве беле,
Место цркве гробље озидао.
Раја кука, а ја их не јебем,
Раја кука, а мене заболе.
Купим харач како год ми драго."
Тад заману Краљевићу Марко,
Кизен-агу удри буздованом:
„Јебем ли ти оца очињега,
Оца очињега и мајчицу драгу,
Што те тако зиљива родише."