Još jedna faza koju dečaci moraju da prebrode kako bi postali ljudi. Poput životinjskog zova na parenje, u srednjoškolskom dobu se javlja želja da se oproba kafanska atmosfera. E sad, to ne bi bio ugođaj da to nije ona kafana koju su čak i lokalni klošari prestali da obilaze u širokom luku.
Negde predveče, ulaze stidljivo dva najbolja druga u zabačenu kafanicu. Unutra domaćica i čovek srednjih godina koji joj je pomalo švaler, pomalo jebač, a pomalo i nije, pijan i izjada se...
obojica u glas(zbunjeno): Dobro veče...
Domaćica otpozdravlja, švaler se smeška...Sedaju za prvi sto, svako katapultira svoju mrtvu muvu sa stoljnjaka...
1. drug: E aj ti naruči rakiju, ja baš i ne znam koje postoje. Koja je najbolja?
2. drug(nimalo iskusniji): Videćemo... Izvin'te...
domaćica: Izvolite?
2. drug: Dve rakije. Koje imat...
domaćica(prekida ga): Može rakija. Evo...(vadi iz trulog frižidera neku univerzalku(tzv. usvinjovaču) i viče): Hoćete li i vodu?
1. drug(tiho): A joj, pa je l' tako gadna?
2. drug(sležući ramenima): Jebem li ga... Ne treba!
domaćica: Evo rakijice...
Dvojica drugova uzdišu, kucaju se, i onako s nogu je stuku na eks.
1. drug(kašlje, zamalo nije zaplakao): Dobra!
2. drug(jedva izgovara): Je l' može ona voda?
domaćica: Dolazi...Evo...
1. drug: Ja bih da platim odma'.
domaćica: 40 dinara.
1. drug: Ne, ne, obe.
domaćica: Pa da, 40.
