Krajnje nepotreban obicaj kod izgleda svih naroda.
Ceo cin se sastoji od toga da gotovo svi cmizdre, k'o da im je ovo poslednja noc na zemlji, grle se i oprastaju k'o da sutra ne postoji i kunu se jedni drugima da ce vecito ostati prijatelji, da ce sve biti kao pre, da ce se jos uvek druziti mnogo kao i u osnovnoj, da ce... ma znate na sta mislim...
Lik ide sa drustvom posle drugarske veceri. Niotkuda, devojka koju zna iz skole samo iz vidjenja (citaj, nisu progovorili ni rec sve 4 godine zajednickog skolovanja), mu se placuci baca u ruke, i grli ga i place mu na ramenu, kao da joj je brat rodjeni za koga su saznali da ima rak side.
NN- *stuc**stuc*Ne-ne-nnn-*smrc**stuc*-dossss*stuc**smrc*tajaces miiiiiiiiiiiiiii!!! *stuc**smrc**smrc**
Lik- Sta koji...? Izvini, a mi se znamo?
