Krajnje nepotreban obicaj kod izgleda svih naroda.
Ceo cin se sastoji od toga da gotovo svi cmizdre, k'o da im je ovo poslednja noc na zemlji, grle se i oprastaju k'o da sutra ne postoji i kunu se jedni drugima da ce vecito ostati prijatelji, da ce sve biti kao pre, da ce se jos uvek druziti mnogo kao i u osnovnoj, da ce... ma znate na sta mislim...
Lik ide sa drustvom posle drugarske veceri. Niotkuda, devojka koju zna iz skole samo iz vidjenja (citaj, nisu progovorili ni rec sve 4 godine zajednickog skolovanja), mu se placuci baca u ruke, i grli ga i place mu na ramenu, kao da joj je brat rodjeni za koga su saznali da ima rak side.
NN- *stuc**stuc*Ne-ne-nnn-*smrc**stuc*-dossss*stuc**smrc*tajaces miiiiiiiiiiiiiii!!! *stuc**smrc**smrc**
Lik- Sta koji...? Izvini, a mi se znamo?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Jbg brat, rak side je opaka boles`
Идеална прилика да се овајдиш.
Vala da znas, samo nemoz' mnogo da se ovajdis, skrndelji se bacaju u ruke svima, one malo bolje se grle (i rade jos po nesto) samo sa lepotancicima...
Ja jedva čekam da završim osmi >.>
Deca su nightmare.