Bilo da se radi o pločama, kasetama ili CD-ovima, radi se praksi koja je kod Srba imala bar nekog smisla samo dok je još bila živa urbana legenda da je kvalitet zvučnog zapisa na originalu bolji, sa umiranjem te legende, umrla je i praksa kupovanja original muzike.
Naravno, tome je najviše doprineo internet, tačnije sajtovi za dijeljenje (tj. šerovanje - dotle došlo da domaći izraz moram pojašnjavati stranim) fajlova među korisnicima.
Moj stav o etičnosti te prakse je slijedeći:
ako bi kupio original kad ti ne bi bile dostupne piratske verzije, onda ga i kupi, bez obzira što piratske verzije postoje.
Ako ne bi kupio original, čak ni kad ne bi mogao doći do njega na neki drugi način, onda skidaj piratsku verziju.Tako izvođači neće biti na gubitku, oni koji su dovoljni veliki fanovi da su spremni da kupe i treba da kupe, jer ako oni skidaju za džabe onda izvođač gubi pare koje bi ga inače sljedovale. Ako niste veliki fanovi i niste spremni da kupite CD onda slobodno skidajte jer time izbođač ništa ne gubi, jer od vas ionako ne bi uzeo pare.
To je teorija, a u praksi svako po svojoj savjesti. Ja sam lično skinuo dosta piratske muzike s interneta, a originala imam vrlo malo, ali ih ipak imam. Čak sam i ovo svoje načelo prekršio više puta.
Ali kad bi zarađivao solidnu lovu (trenutno ne zarađujem ništa jer sam student), možda bi više kupovao originale.
