Čačkalica za satruli ego kreativca u popušaju: zvuči predrkano, jeste, i treba da pogodi tu žicu, da odzvanja pretenciozno; Ali u pitanju nije priznanje vrlim veštinama autora već prc na sitno, upućen splačini zadevenoj u ruho apstrakcije i prekrštenoj u umetnost. Jer osnova izrazu je Kvazimodo, znači nakarada, groteska, blagi užas od bića, potekao iz pera Viktor Igoa i od tada simbol za nešto odurno, a nikako ne moderna, odnosno modernizam.
Naravno, raspojasanoj taštini ne sviće ni u naznakama da si mu poručio na finjaka da je proizveo pomiju. Ogrezao u karijes, živac je umrtvljen, tako da možeš da ga čačkaš do zore pompeznim kovanicama poput gorenavedene. A njemu lepo.
- Uh. Gadan neki mamurluk bokte, je l' ti bolje? Vidi, pojela zid ova kiselinčuga, pa ti staklo moš da jedeš bre.
- Druže, ne pratiš fabulu priče, reč je o slici. Ovo malo zamešateljstvo na platnu predstavlja moju vizuru jedne prelepe reči - UNIŠTITI. U-ništiti. Kapisko li ti lepi moj paradoks te reči - u ništa pretvoriti, u ništa... preneti. Ne postoji način da se to objasni a da ne bude oprečno, jer ništa ne postoji, kako nešto uvesti u ništa?
- A-ha! Pa da, to je ta neka kvazimoderna, koliko se ja razumem, valjda sam ubo termin. Najviše mi vuče na taj pravac.
- Dakako, dakako... drago mi je da prepoznaješ moj stil.
