Lampaš

Мићко: Јао сине дођи до мене да заваримо ксну, да видиш како су ми РО-ДИ-ЛИ лампаши. Све чисто, непрскано.
Лаки: Ма курац непрскано! Вид'о те Маре како сваки трећи дан идеш у пољопривредну апотеку и излазиш са канистером нечега са лобањом на њему. Ја то да пушим нећу!
Мићко: Ма то прихрана, којти курац?
Лаки: Прихрана за јевреје у Аушвицу?

Милан: Добра ти ова пилетина могу да ти речем. Ди си купов'о ово?
Цоле: Ма то моји лампаши рођени! Три месеца их сам 'раним, отеро сам их у десет кила комад. Бога паре дадох на концентрат и још зградоначелник хтео да ме убије што сам усмредео подрум зграде. Дао сам му два комада да ћути, уста га јебем корумпирана.

Лаки: Брате где је Цане? Нигде га нема метар дана.
Милан: Ма навуко се мали на неку онлајн стратегију. Игра по три'ес' пет сати дневно. Забарикадирао се у кућу и нигде не мрда, у лампаша се претворио. Ономад одох до њега, упаднем у собу мркли мрак, отворим ролетну а он поче да цвили к'о вампир пред Блејдом. Сунце није видео три недеље, само седи, блене у монитор и прича о неким краљевима, витезовима...
Лаки: У сунце ти... Није ли му Мићко увалио оне његове лампаше?