Ne preterano česta, ali zato jako upradljiva karakteristika kod, hm, ljudi? E, sad, zašto ljudi sa upitnikom? Odgovor je više nego jednostavan jer se ovakve osobe ponašaju kao da posle razgovora s vama(ništavnim ljudskim bićem) imaju dogovoren branč kod, ni manje ni više, Zevsa na samom Olimpu. Ovakva osoba se ne rađa, ona se postaje kraćim procesom skupljanja informacija sa viki hau i dužim procesom sve većeg nabijanja kompleksa zbog nejedinstvenosti/potčinjenosti/izgleda itd. Najednom ta osoba ima afinitete za sviranje klavira, književnost, slušanje klasike, slikanje, fotografiju, dizajn i druge hobije za nadarene ljude. Uopšte nema veze šta je i s kim je to radila u prošlosti(prošle godine). Tada ta osoba nije bila sofisticirana i zajebana. Ipak, talenat može u svakom trenutku u svakome od nas da se otkrije. Samo treba dovoljno dugo da kopamo.
- Hej, 'de si, šta ima?
= Evo, zauzeta sam, upravo sa svirala malo klavir, a sada treba da svratim po platno do knjižare.
- Ti sviraš klavir? Haha, od kada?
= Pa već duže vreme, znaš, ima već tri meseca.
- Aha, a od kada slikaš?
= Pa isto tako, od kad mi je dečko kupio štaf... štaf...
- Štafelaj?
= Da, da.
- Nego, kako ti ide za sada sa klavirom? U kojoj skali sviraš?
= Pa, Šopena sviram, malo po malo Baha. Onako, smara me Bah.
- Jebote, u kakvom ti svetu misliš da živiš?
= Izvini?
- Bahova dela su jedna od najtežih za sviranje, a ni do Šopena ne mo'š da doguraš za tri meseca.
= Nemaš ti pojma kako je težak život umetnika!
- Da, hajde zdravo. I da, Bah i Šopen nisu skale.
