
Не претерано честа, али зато јако упрадљива карактеристика код, хм, људи? Е, сад, зашто људи са упитником? Одговор је више него једноставан јер се овакве особе понашају као да после разговора с вама(ништавним људским бићем) имају договорен бранч код, ни мање ни више, Зевса на самом Олимпу. Оваква особа се не рађа, она се постаје краћим процесом скупљања информација са вики хау и дужим процесом све већег набијања комплекса због нејединствености/потчињености/изгледа итд. Наједном та особа има афинитете за свирање клавира, књижевност, слушање класике, сликање, фотографију, дизајн и друге хобије за надарене људе. Уопште нема везе шта је и с ким је то радила у прошлости(прошле године). Тада та особа није била софистицирана и зајебана. Ипак, таленат може у сваком тренутку у свакоме од нас да се открије. Само треба довољно дуго да копамо.
- Хеј, 'де си, шта има?
= Ево, заузета сам, управо са свирала мало клавир, а сада треба да свратим по платно до књижаре.
- Ти свираш клавир? Хаха, од када?
= Па већ дуже време, знаш, има већ три месеца.
- Аха, а од када сликаш?
= Па исто тако, од кад ми је дечко купио штаф... штаф...
- Штафелај?
= Да, да.
- Него, како ти иде за сада са клавиром? У којој скали свираш?
= Па, Шопена свирам, мало по мало Баха. Онако, смара ме Бах.
- Јеботе, у каквом ти свету мислиш да живиш?
= Извини?
- Бахова дела су једна од најтежих за свирање, а ни до Шопена не мо'ш да догураш за три месеца.
= Немаш ти појма како је тежак живот уметника!
- Да, хајде здраво. И да, Бах и Шопен нису скале.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Branč?
Kako tužna priča... Ljudi lako izgube osjećaj za realnost.
Бранч, Славк0, то је нешто мегаурбано што су, слагаћу те, Амери или Британци измислили, а оброк је између доручка и ручка. Breakfast + lunch = brunch.
Схаби, јесте. Са једном другарицом сам се због тога и посвађала. Узалуд сам покушавала да је спустим на земљу, можда мало грубо, али јеби га. Нека је. :/
Eh majke im ga blesave.
штаф... штаф... буахахахаха ++++++
Znam par ovakvih... Koji su to kompleksi...
++