У ранија времена детету су родитељи куповали лопту или рекет (зависи од тога који је спорт популарнији и где могу да се огребу о дететов таленат - ако га има) већина је имала снаге и за тренера да издвоји.
Сад родитељи немају кинту ни за лопту и рекет а о тренеру ни да говоримо.
Више немају ни времена да чекају да се дете истренира и искаже таленат.
Сад је једноставније дете гурнути у певаче (не треба таленат), у глумце (ту је таленат само сметња), у манекене (ко лепоту помиње?), у канцеларију (дудук) ...
А мотика и даље чека.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.