Dešava se da u razgovoru različiti ljudi različito ocenjuju lepotu drugih ljudi, stvari, pojava. Kada ustanove da se ne slažu u oceni, slože se da se ne mogu složiti jer je, kako kažu, lepota relativna a sto ljudi ima sto ćudi.
Da li se nekom nešto sviđa, ili ne, je relativno i mnogo zavisi od njega samoga (njegovih iskustava, interesovanja, verovanja, ubeđenja i sl.) i njegove procene. Kada je reč o dopadljivosti i sviđanju, kod ljudi, prva asocijacija se obično tiče spoljašnje lepote i onoga što se obično zove fizičkom privlačnošću a u bliskoj vezi je sa seksipilom, tj. jebozovnošću. Pošto se zasniva na slobodnoj proceni, reč je o subjektivnom doživljaju pa se može reći da je subjektivan osećaj lepote (tj. dopadljivost) relativan. Shodno tome, ima ljudi koji tvrde da lepota nije relativna. Oni spekulišu da je lepota apsolutna i merljiva. Nose se mišlju da je u osnovi lepote ljudi simetrija i odnos tzv. zlatnog preseka te da se savršene proporcije ljudskog tela mogu proračunati.
Zlatni presek je u vezi sa Fibonačijevim nizom i sa odnosom susednih Fibonačijevih brojeva. Fibonačijeve brojeve odlikuje to što je posle drugog u nizu svaki sledeći jednak zbiru prethodna dva (1, 1, 2, 3, 5, 8, 13...). Njihovi odnosi (1/1 = 1, 2/1 = 2, 3/2 = 1.5, ... 89/55 = 1.6181...) teže ka broju 1.6180... Zlatnim presekom se smatra presecanje nečega na takav način da se dobiju delovi u srazmeri 1:1.6180. I pored toga što se ova proporcija može sresti u prirodi (npr. rastojanje od poda do pupka prema visini čoveka, širina nosa prema širini usana itd.), i po nekima stoji u osnovi onoga što doživljavamo lepim, nije reč o zakonitosti niti se odstupanja koja su česta smatraju lošim ili nepoželjnim. Kada bi se sve oko nas uklapalo u neke kalupe i kada bismo svi bili jednoobrazni svet bi verovatno bio prilično dosadno i jednolično mesto.
Lepe žene su najčešće svima lepe, ali se svima svaka od njih ne dopada. Nekome se dopadne neka a nekom drugom neka druga. S druge strane, kod muškaraca preovladava mišljenje da su ženama dopadljiviji oni sa dubljim džepom (a odnos dubine i širine džepa ne mora da korespondira zlatnom preseku - poželjno je kao i štošta nešto da bude što veći). U skladu s tim mnogi su skloni da stvari pojednostave i svedu na to da je ženama bitna veličina a muškarcima odnos (i zlatni presek), ali kao i skoro sve ostalo i to je relativno... Jer ne vole svi muškarci zlatokose.
- Jesi gled`o sinoć onu emisiju o lepoti?
- Nisam, što?
- Pa, nije bilo loše. Vodio je jedan od Montipajtonovaca. Bilo je zanimljivo. Pričali su o shvatanju lepote...
- I?
- I kaže neki Amer, plastični hirurg, kao, napravio je neku masku, sve nešto u trouglovima. Kao, čije lice se u to uklapa, uklapa se u ideal lepote. Kao, nešto, tipa, zlatni presek...
- Zlatni prosek, batice. Zlatna sredina. `Naš ono, umerenost. Trte, mrte...
- Da, tako nešto. Uglavnom, kaže, on na osnovu te maske ulepšava ljude... Kao poredi sliku... I onda operiše...
- `Naš kako se kaže... Lepota je relativna.
- Otprilike.
- Otprilike?
- Subjektivni osećaj lepote je relativan...
- Apsolutno. Zato kažu da su sve žene u proseku iste.
- Hehe... Samo nemoj to da kažeš pred nekom ženom...
- Što? Pa i mi smo za njih svi isti...
