Kad si van kuće osećaš se kao govno jer znaš kako si totalni parazit. Misliš kako to da promeniš. Dok ne dođeš kući.
Kad dođes kući pridruzis još jedan par gomili čarapa koja gamiže po zidovima prekorno te gledajući, strovališ se u krevet pospremljen kada je na vrbi pretposlednji put rodilo grožđe, i, uz veselo zveckanje štrokavog posuđa koje u kuhinji igra polku u činu kolektivnog samoubistva, razmišljas o porastu cena farmerica u Tunguziji i pokušavaš da razmrsiš egzistencijalno pitanje globalnog otopljavanja i kako će se to odraziti na dužinu suknje Jelene Karleuše.
