Licemerje u muško-ženskim odnosima

Појава која је увек била и биће присутна, само што је се сви сете и размишљају о њој тек онда кад се сматрају оштећеним, а никако у ситуацији кад су можда они неког натерали да се осети као безвредно говно, макар и ненамерно.

Први постулат: Женску пажњу нећеш добити уколико ниси репрезентативног изгледа и не испуњаваш већ одавно успостављене критеријуме привлачности, при чему се гледа сваки детаљ на лицу и телу. Људима прелепог лица и тела је све много лакше, отварају им се готово сва врата и људи се другачије понашају у њиховој близини, и много им је лакше да остваре потребне контакте. Привлачним мушкарцима ће жене саме прилазити и моћи ће сами да изаберу којој ће рестаурирати вулву, а коју ће одбити, уз комплименте, тако да она ипак помисли да, макар у будућности, има неке шансе, уз констатацију да је испао фин и да није ђубре. Ако је изглед просечан или никакав, може да те извуче само дебели банковни салдо, величине Форт Нокса, па да се надаш да ће се уз тебе скрасити нека добра риба кад почне да јој истиче рок трајања. Ако ниси миљеник фортуне, можда ти западне и неки просек, такође тек кад јој прође време, јер и оне прво иду на најбоље. Поред ове две категорије, пожељно је такође бити и кршни, доминантни домаћин који је у могућности да ради тешке физичке послове, вози, поправља ствари по кући, и генерално ради све послове намењене мушкарцима, ниједна не жели метиљавка који није у стању да подигне тешко (неће проћи прича о једнакости полова кад стигне десет метара дрва, иако је она потекла од жена), не вози ауто и склања се у страну кад упадну лопови, уз речи "у шпајзу имате добру домаћу, а у спаваћој соби ми је жена, само мене не дирајте". Ако ниси ништа од овога, можда убодеш једино неку радодајку коју јебе година производње, а нико је није већ узео јер је простакуша и дронфуља и пола града већ добро зна каква је.

Додатак првом постулату: Ако имаш неки упадљив недостатак, не ходаш како треба, слабовид си, имаш блаже менталне поремећаје, социјалан си колико Ледерфејс из "Тексашког масакра", гојазан си и слично, а успут изгледаш као да те правио Лука Модрић, нема ти помоћи. Унапред си означен, као жигосана стока, као јунак Домановићеве "Данге" и ту нема помоћи, јер те супротни пол уопште и не региструје као мушкарца способног да их оплоди, и служићеш вечито само за тренутке досаде, или за суботе увече кад нема никог бољег. У њиховом мозгу је прекидач који те оживљава као репродуктивно способног мушкарца (ма колико ти то био) потпуно искључен, у случају да недостатак није невидљив голим оком а ти изгледаш као Бред Пит. У супротном, можеш да на'ваташ неку од претходно поменутих радодајки која је начисто пропала, или рибу са неким сличним дефектом, која због тога такође не добија пажњу мушкараца.

Други постулат: Мушку пажњу нећеш добити уколико ниси репрезентативног изгледа, али они су много мање пробирљиви и брже попуштају, иако је женски сексуални нагон јак исто колико и њихов. Друштво је мушкарцима наменило улогу оних који морају да приђу, те се они чешће одлучују за сигурније варијанте, уколико не прођу код оне на коју су се намерили. Неком је важније лице, неком тело, али да би завредела минималну мушку пажњу, мораш макар просечно да изгледаш. Ако си поред тога и способна да будеш домаћица, а поклопи се да си и нешто више од просечне камењарке кад је у питању укус за филмове, књиге и игре, или имаш појма о спорту, то је најбоља комбинација, мада је та врста скоро изумрла. Ипак, ако изгледаш као нерођено дете Марије Шерифовић и Толета Караџића, неће ти помоћи ништа, можеш само да чекаш неког очајника који нема избора, или се пијан зајебо, па да га зафркнеш на трудноћу.

Трећи постулат: Било да си жена или мушкарац, ако не припадаш ниједној од поменутих група, или спадаш у оне из додатка првог постулата, твоја ситуација је екстремно тешка. Свако ће рећи да физички аспект није важан и да има и битнијих ствари (што, на дуже стазе и јесте тачно), али теби то ништа не вреди. Можеш да будеш члан МЕНСЕ који рецитује Хомера на старогрчком, дубински анализира кризу на Блиском истоку, скида бечке класичаре на слух, и по тежини рангира 18 поглавља Џојсовог "Уликса". Можеш до сутра да причаш како је то што ти знаш и можеш важније од животињских, прљавих нагона за коитусом, с обзиром да тебе нагризају исти нагони. Јебати/примити нећеш, осим можда у изузетним (горенаведеним) случајевима.