Naslednik licemerja, mnogo ozbiljnija delatnost jer je potencijalni licemer nekad bar mogao da se pozove na onu 'daleko od očiju - daleko mu lepa kuća'. Danas, u vreme ekstremno lake dostupnosti informacija svako od nas je pomalo licemer a titula licimura rezervisana je za one najbezočnije, one koje bi u neka davna vremena zavezali za stožinu na najbližem gumnu i gađali prasećim govnima.
- Jaaao, vidi šta mi je Nataša poslala ubiću je. Prasence, i to rođeno bez nogu pa su mu napravili ona kolica s točkovima da može da se kreće, jadničak jedan mali.
- Hehe, dve šunke manje.
- Prostačino bezosećajna, kako možeš tako nešto da kažeš, vidi ga samo kako je slatko, ima pametnije okice od tebe i onog tvog kuma Željka zajedno. Stvarno se nekad pitam šta sam to videla u teb...
- Šta mi fali, đe bi drugo našla 'vaku ljudinu. Nego, reci ti meni o'š jedno parče s paštetom ili dva, kad već mažem?
- Jao daj dva, crko gladna.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.