Модерна верзија старијег љубим руке. Некад су особе које су на вишем статусу од вас (попови, рецимо), или даме, захтевали да их пољубите у руку како би исказали поштовање. По правилу су боље пролазили они који су ово поштовали.
Данас се у исту сврху, особама вишег статуса, у циљу исказивања поштовања, симболично или буквално, љуби нешто друго.
Kao što su nekad, u feudalnoj, okupiranoj Srbiji glavnokomandujući po srezovima pozdravljali svoje pretpostavljene (šefove, za neinformisane), tako ovu evoluiranu frazu, nije da je možemo čuti, više videti, osetiti, prilikom svakih pozdravljanja podređenog člana političkog aparata nekome na višem položaju u istom aparatu (podređeni šefovima, za neinformisane).
Analogiju ću izvesti na sledeći način (povući paralelu, za neinformisane) :
Nekad, Plavi Bulja i Bravarođe :
PB : Ljubim ruke tetak!
Danas, NNPF (neki niži politički funkcioner, za neinformisane) i NVPF (e, ako ne razumeš, ko te jebe, za neinformisane)
NNPF : Ljubim dupe tetak! Dobar dan?
NVPF : Uh, tako je, baš tu, tu mi prija, neki sam pasulj jeo a nisam se lepo obrisao, žurio, nakrali bi se bez mene... Ma gde vadiš glavu! Vraćaj se unutra!
NNPF : Jasno tetak, sa zadovoljstvom.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.