Kao što su nekad, u feudalnoj, okupiranoj Srbiji glavnokomandujući po srezovima pozdravljali svoje pretpostavljene (šefove, za neinformisane), tako ovu evoluiranu frazu, nije da je možemo čuti, više videti, osetiti, prilikom svakih pozdravljanja podređenog člana političkog aparata nekome na višem položaju u istom aparatu (podređeni šefovima, za neinformisane).
Analogiju ću izvesti na sledeći način (povući paralelu, za neinformisane) :
Nekad, Plavi Bulja i Bravarođe :
PB : Ljubim ruke tetak!
Danas, NNPF (neki niži politički funkcioner, za neinformisane) i NVPF (e, ako ne razumeš, ko te jebe, za neinformisane)
NNPF : Ljubim dupe tetak! Dobar dan?
NVPF : Uh, tako je, baš tu, tu mi prija, neki sam pasulj jeo a nisam se lepo obrisao, žurio, nakrali bi se bez mene... Ma gde vadiš glavu! Vraćaj se unutra!
NNPF : Jasno tetak, sa zadovoljstvom.
