Ljudi non stop renoviraju svoj stan, bar tako oni to definišu. Njihova "renoviranja" sastoje se od ugrađivanja natkasni, ugrađivanja čiviluka, konstantnog premeštanja kompletne garniture i pravljenja novog rasporeda u stanu, ugrađivanja gipsa u plafon, ugrađivanja sijalica u gips i sličnih sitnih manuelnih poslova. Nije bitno šta se radi i kada se poslednji put radilo, bitno je da se buši i udara čekićem. "Uradi sam" brošura je njihova biblija. Omraženi su što od strane komšija, što od strane svoje dece. Poznati po tome, da pri prvom kvaru zovu majstora i sufliraju mu dok radi. Koliko god kuršlusa napravili i koliko god puta pali s merdevina, pri završetku fizikalne terapije, opet će se popeti na iste i naći neku novu žrtvu u vidu plafona, lajsni, pločica, parketa i bilo čega drugog u šta može da se zabije bušilica i lupa čekićem
Rani jutarnji časovi, zvuci bušilice bude ceo komšiluk po vertikali
-O komšija vi poranili od jutros hehe? Jel ste vredni hehe?
-Ma neka budala buši od pola 8 ujutru već danima, samo čekam da mi bušilica izleti kroz jastuk
-A ma ja to malo uzeo da majstorišem, valja se, ove današnje generacije ne znaju sijalicu da zamene
-Pa niste možda morali u nedelju
-Hehe aa znate kako kažu, sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra, dođite posle na kafu, da vidite kakve smo garnišne kupili, taman da se posavetujem s vama da li da menjam pločice u kupatilu. Nekako su mi previše tirkizne, ja više volim tamno plave tonove
-da da evo dolazim, samo da nabavim zidarski šlem
