Kada si se već otreznio od ona četiri piva što si popio i kad ne vidiš poentu dolivanja, jedino što ti ostaje jeste da pustiš poruku "ljudima za noć." To su kratkotrajni odnosi koji traju koliko i jedan insomničarski period, specifični po izrečenom i onome što se prećuti. Znate da kad prođe agonična faza hroničnog nespavanja da će vam odnos umirati, sa dovoljno naglim presecima u intezitetu komunikacije, ali neće se preseći odmah, već ćete dva tri puta jedno drugom, tokom dana pustiti poruku: "Kako si, šta radiš?" I komunikacija će tu zakucati. Uvek u ovim odnosima jedno ostavlja, ono koje povrati miran san prvo, ono drugo potraži novu osobu za noć. Optimistično ćete misliti da ih možete zadržati za još jednu, dve ture insomnije. To se nikada ne desi, jer ili vam se faze nespavanja posle toga raziđu ili se pojavi nova atrakcija. Pomislićete u naletima optimizma da vam ta osoba može postati poznanik ili čak drug, ali i to je nemoguće. O osobi za noć saznaš dosta toga, od dužine penisa, najvećeg blama u životu, najveće traume do toga koja joj je omiljena pesma. O osobi za noć saznaš i šta misli o Ani Boler i da li zna za nju, saznaš i kako joj misli lutaju i kako teku. Prezime često ne saznaš jer te ni ne interesuje. Eventualno padne i koji seks preko telefona ukoliko usamljenost, dosada i napaljenost dostignu svoj zenit. O osobama za noć bi se dosta toga dalo napisati i reći, ali nažalost potcenjene su. Koliko god nas prevlačile do jutra, kad svane postaju nevažne, a mi im zahvalnost nikada nećemo pokazati, niti ćemo ih se setiti.
