
Истицати отуђеност од своје земље користећи, шатро случајно, по неки страни израз. Име вуче по Николи Лончару, који дечко живи у Шпанији, чисто да се напомене да је далеко догурао, те повремено заборави на своје родно село и констатује трећу фалту уместо фаула.
- Гарсон!
- Дај бре не фолирај се. У бирцузу смо, не у ресторану.
- Да бре. Могли би неки шампањ? Рачун на моа.
- Дете, дај овамо кило племенку и сифон соду, а за Лончара коњака.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.