Истицати отуђеност од своје земље користећи, шатро случајно, по неки страни израз. Име вуче по Николи Лончару, који дечко живи у Шпанији, чисто да се напомене да је далеко догурао, те повремено заборави на своје родно село и констатује трећу фалту уместо фаула.
- Гарсон!
- Дај бре не фолирај се. У бирцузу смо, не у ресторану.
- Да бре. Могли би неки шампањ? Рачун на моа.
- Дете, дај овамо кило племенку и сифон соду, а за Лончара коњака.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.