Naidju s vremena na vreme, ponekad i bez naročitog razloga. Dani kada ne pomaže ni lepa reč dobrog prijatelja, dan kada si bez volje, dan u kojem se ništa dobro ne može stvoriti. Potreba za samoćom, potreba za društvom, ćutanjem i pevanjem na sav glas, statično zurenje i razmišljanje o odlasku bilo gde. Ne možeš da spavaš, možeš da piješ, ali te mrzi da piješ sam a svi su ti suvišni..Jedino dobro je saznanje da će i taj dan nekako proći.
