Stanje organizma koje ti dozvoljava da pojedeš izvesnu količinu hrane i da ostaneš na nogama.
Duksi i Bleksi grickaju krompiriće i jednu porciju sira i žvalave pola litra crnjaka. U kafanu ulazi tip od metar devedeset, mršav, naručuje teleću čorbu. Mirno se prihvata escajga i smaže čorbu.
Za čorbom stiže pohovan kačkavalj, tri parčeta, tartar sos. Mirnim pokretima, tip smaže porciju. Kelner zatim donosi svinjsku vešalicu. Duksi i Bleksi propinju vratove. Tip nesmanjenim tempom izjede vešalicu. Duksi i Bleksi grickaju krompiriće.
Tip je završio sa vešalicom... kelner odnosi tanjir... i donosi punu zemljanu manjerku leskovačke mućkalice koja se puši. Bleksi štrpne malo sira, Duksi gucne vino. Tip bez čekanja prione na vrelu mućkalicu, polako jede ali ne staje, slisti za deset minuta celu mućkalicu.
Duksi i Bleksi napeto posmatraju izlazak kelnera, odnošenje prazne posude.
Kelner se vraća sa ovalom leskovačkih uštipaka, šest komada, svaki kao omanja krofna. Duksi i Bleksi zanemaruju krompiriće i sir i naginju se ka susednom stolu, za kojim tip bez predaha kreće da jede uštipke. Završava s njima i onda mahne kelneru: račun. Otpije poslednji gutljaj piva, plati i izađe. Sve za manje od 45 minuta.
- Jesi vid'o domaćina, baš se umorio danas!
- Ludački metabolizam, taj bi mogao da radi kao kontejner.
- Al vidi mu salatu: pojeo samo sir odozgo, paradajz ostavio...
- Pa svako ima svoju meru, neće da se prežderava čovek...
