Mogle su se naći kod uličnih prodavaca koji su ih prodavili na kartonskim kutijama zajedno sa baterijama, lampicama i privescima za ključeve. Često su se prodavale u paketima, zbog cene koja je bila triput manja od cene milke. Bile su prepoznatljive po svojoj jarko zelenoj, narandžastoj i roze boji. I naravno ukusom kao đon od cipele. Često su davane kao poklon za slave i rođendane.
Majka: Vidim, mnogo dobre ove čokolade, čim stoje 5 dana ovde.
Ja: Pa, naravno da nisu dobre, to su one mađarske, donela nam stipsa od kume Mire.
Majka: Skloniću ih negde, pa ako im ne istekne rok, uvaliću ih nekome za slavu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
sad su ih zamenile turske i bugarske
haha, znam, znam, isto sranje :D cak mi i nedostaju, a tako sam ih mrzela :D
Secam se jedne, zvala se Americana ali sigurno nije bila američka :) Nedostaje mi taj ukus šećera u kocki :D
Nikako nije americka, znam za tu, ali nisam sigurna da je madjarska :D Haha, bravo, to je taj ukus, nisam mogla da se setim :D
?
Pa ja Amerikanu i sad viđam po prodavnicama. Čak je nekad sinak dobije i na poklon.
Odlično ide sa step sokom :) Daje energije za celodnevno pikanje fudbala :D
Ja se ne secam da sam je videla, mada, debela gleda samo milke i nestle :DDD Haha, step sok i madjarska cokolada :D Horor film :D