Mogle su se naći kod uličnih prodavaca koji su ih prodavili na kartonskim kutijama zajedno sa baterijama, lampicama i privescima za ključeve. Često su se prodavale u paketima, zbog cene koja je bila triput manja od cene milke. Bile su prepoznatljive po svojoj jarko zelenoj, narandžastoj i roze boji. I naravno ukusom kao đon od cipele. Često su davane kao poklon za slave i rođendane.
Majka: Vidim, mnogo dobre ove čokolade, čim stoje 5 dana ovde.
Ja: Pa, naravno da nisu dobre, to su one mađarske, donela nam stipsa od kume Mire.
Majka: Skloniću ih negde, pa ako im ne istekne rok, uvaliću ih nekome za slavu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
sad su ih zamenile turske i bugarske
haha, znam, znam, isto sranje :D cak mi i nedostaju, a tako sam ih mrzela :D
Secam se jedne, zvala se Americana ali sigurno nije bila američka :) Nedostaje mi taj ukus šećera u kocki :D
Nikako nije americka, znam za tu, ali nisam sigurna da je madjarska :D Haha, bravo, to je taj ukus, nisam mogla da se setim :D
?
Pa ja Amerikanu i sad viđam po prodavnicama. Čak je nekad sinak dobije i na poklon.
Odlično ide sa step sokom :) Daje energije za celodnevno pikanje fudbala :D
Ja se ne secam da sam je videla, mada, debela gleda samo milke i nestle :DDD Haha, step sok i madjarska cokolada :D Horor film :D