На први поглед, сасвим питомо створење. Углавном естетски добро учињено. Као да га је Микеланђело вајао према Да Винчијевим сликама, а Мики Пањковић фризирао.
Често и на други поглед исто тако. Е, онда проговори. Схватите да се иза фине љуштуре крије сам пакао, нека сила која подстиче на девијантно, и неретко дебилно понашање.
- Јеси ли закључала стан?
- Јесам.
- Дај ми кључ.
- Кључ... Кључ... Кључ је остао у брави.
- Јаооо, у шта сам гледао кад сам те узимао, где су ми очи биле? Мајка природа, отац дрвосеча. 'Ајде сад назад, није у реду да гости чекају.
- Какви гости?
- Ненајављени. Они који се сами послуже. Трк!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Kul ovo.