
На први поглед, сасвим питомо створење. Углавном естетски добро учињено. Као да га је Микеланђело вајао према Да Винчијевим сликама, а Мики Пањковић фризирао.
Често и на други поглед исто тако. Е, онда проговори. Схватите да се иза фине љуштуре крије сам пакао, нека сила која подстиче на девијантно, и неретко дебилно понашање.
- Јеси ли закључала стан?
- Јесам.
- Дај ми кључ.
- Кључ... Кључ... Кључ је остао у брави.
- Јаооо, у шта сам гледао кад сам те узимао, где су ми очи биле? Мајка природа, отац дрвосеча. 'Ајде сад назад, није у реду да гости чекају.
- Какви гости?
- Ненајављени. Они који се сами послуже. Трк!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Kul ovo.