На први поглед, сасвим питомо створење. Углавном естетски добро учињено. Као да га је Микеланђело вајао према Да Винчијевим сликама, а Мики Пањковић фризирао.
Често и на други поглед исто тако. Е, онда проговори. Схватите да се иза фине љуштуре крије сам пакао, нека сила која подстиче на девијантно, и неретко дебилно понашање.
- Јеси ли закључала стан?
- Јесам.
- Дај ми кључ.
- Кључ... Кључ... Кључ је остао у брави.
- Јаооо, у шта сам гледао кад сам те узимао, где су ми очи биле? Мајка природа, отац дрвосеча. 'Ајде сад назад, није у реду да гости чекају.
- Какви гости?
- Ненајављени. Они који се сами послуже. Трк!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Kul ovo.