Majski maskenbal

Парада шаренила, предимензионираног накита и штула за кловнове у неком лепом амбијенту. Царство боја варира од загасито црних, до ковитлаца ружичастих зека, жутих љубичица или пак девичанствено белих нијанси због чега човек помисли да је у неком добром вицу. Букагије око ногу, алке око врата, окови око руку, двадесет сантиметара од тла, у ковитлацу парфема, ратничких боја за камуфлажу међу циганским хаљинама и шљаштећих детаља, сви учесници се стапају у једну велику масу пластелина због кога трипујеш да си на ЛСД-ју.
Док у новчаницима чврсто стежу тек извађену личну карту, последицу тро и по часовног деждења у мемљивом ходнику због кога их је јако спуцао осећај самосталности и патриотизма, гледаш их са неверицом и питаш се где је онај мали који наплаћује карте за ову манифестацију којој присуствујеш. Та није ваљда да је све ово бесплатно?