Парада шаренила, предимензионираног накита и штула за кловнове у неком лепом амбијенту. Царство боја варира од загасито црних, до ковитлаца ружичастих зека, жутих љубичица или пак девичанствено белих нијанси због чега човек помисли да је у неком добром вицу. Букагије око ногу, алке око врата, окови око руку, двадесет сантиметара од тла, у ковитлацу парфема, ратничких боја за камуфлажу међу циганским хаљинама и шљаштећих детаља, сви учесници се стапају у једну велику масу пластелина због кога трипујеш да си на ЛСД-ју.
Док у новчаницима чврсто стежу тек извађену личну карту, последицу тро и по часовног деждења у мемљивом ходнику због кога их је јако спуцао осећај самосталности и патриотизма, гледаш их са неверицом и питаш се где је онај мали који наплаћује карте за ову манифестацију којој присуствујеш. Та није ваљда да је све ово бесплатно?
- Је л' нам Ћана свраћала у авлију малопре?
- Која Ћана?
- Он са те-ве-а што пева „Ај ћики-ћики“?
- Не, не, свашта познала бих је, откуд ти то?
- Па које оно девојче што малопре изађе?
- А тооо... Сара моја, тета Љиљо, оде дете на матуру...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.