Majstorije 2

-Čujem da si celo leto po primorju šljakao. Izgleda da moleraj nije loš posao?
-Nije brate, al je i krvav. Radio sam uglavnom za strendžere koji na leto dolaze da sređuju vikendice i vile. A oni su ti teški za kintu, ne daj bože nikom. Plus što su picajzle za kvalitet.
-To sam čuo...
-Dobro je sve bilo, išlo nekako, i ovi kod kojih sam zadnjih radio bili zadovoljni pa me preporuče nekim komšijama iz Švabije.
Kažu, to su gospoda, biću i ja zadovoljan.
-I jesi bio?
-Ma slušaj samo... E ta gospoda su me jebala u zdrav mozak, ko da sam slikar, a ne moler. Samo što im freske nisam slikao po vili. I kad sam napokon otaljao posao, matora kurvetina mi kaže da neću Euro videti ako je ne pojebem dobro. Kaže, onaj njen nije više nizašta, a čula je da su naše kite na glasu kod zapadnih babuskara.
-Sunce ti jebem! Pa jel bar liči čemu?
-Pa i nije tako loša, mislim, šta sam sve trsio, čak je i dobra. Onako očuvana gospođa, negovana...
-Logično, jebeš ih. Nije se ta vruća vode napila.
-Pazi sad. Krenem ja nju da taslačim, u kujni na stolu, onako baš svojski, iz inata nekog, a ona njišti ko kobila. Viče nešto ''fik mi'' ili tako nekako, a ja upro ko sivonja. Mislim se ja, daćeš ti meni svaku paru i još malo preko, kad te ja oderem. Kad osetim odjednom da neko stoju iza mene.
-Švabo a?
-Jes, jebo mamu svoju bolesnu. Izvadio neku mlohavu kitu i navlači kožuru. Prvo sam se malo štrecnuo, al posle se mislim, ma ko ti jebe mater. Gledaj kako ti fircam ženu kad ti nisi u stanju.
-To brate! Jesi nam osvetlao obraz i opravdao rejting?
-I ja tako prašim, kad taman da se iskipujem u matoru kurveštiju, Švaba me s'leđa ćapi za jajca i sve nešto priča ''šprice'' ili tako nekako i ''šon grose banana''.
-Hahahaha,ladno te matori bolesnik startovo za tukija!
-Brate, gole guzice sam izletio napolje i pobegao u pičku materinu. Što dalje od ludaka.
-A kinta?
E to sam alalio, al sam im zato namestio zvrčku da me pamte za ceo život.
-Kakvu?
-Pa znao sam gde drže rezervni ključ, i lepo kad su se sledeći ceo vikend odvezli na vožnju gliserom, upadnem na gajbu i u akciju.
-Pajanje a?
-Ma jok, lepo iskopam rupu u zidu iza ormana, ubacim jaje koje sam prethodno malo probušio. I onda sve zamalterišem i okrečim ko da ništa nije rađeno.
-Ne kontam te. I šta onda?
-Pa za mesec dana otprilike jaje će početi da smrdi tako da u vilu nećeš moći da uđeš, a nemaš pojma odakle smrad dolazi. I da znaš za jadac, da bi ga našao moraš u celoj vili obiti malter. A provetriti nećeš nikad dovoljno. Smrad se bre u zidove upije...
-HA-HA-HA-HA! Znači, jajce za jajce?
-Taj rad!