
Радили су склекове,
ја сам пио лекове
и волео Пушкина.
Као јуче сећам се,
једне мале из петог бе.
Гајио сам наду,
ал' оде за Канаду
и тамо се удаде.
Читао сам Пушкина,
гледао је с прозора.
На њу сам се примао,
њу није занимао,
мали у колицима.
Једног дана са прозора,
видех брдо кофера.
Скотрљ'о се вани,
а душа у банани,
све у стилу Пушкина.
Мати ју је грлила,
сузне очи брисала.
Немој мајко плакати,
брзо ћу се вратити,
близу је та Канада.
Пролетеле године,
ја још увек сећам се.
Чекам да се врати,
а срце моје пати,
за малом из петог бе.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.