
Радили су склекове,
ја сам пио лекове
и волео Пушкина.
Као јуче сећам се,
једне мале из петог бе.
Гајио сам наду,
ал' оде за Канаду
и тамо се удаде.
Читао сам Пушкина,
гледао је с прозора.
На њу сам се примао,
њу није занимао,
мали у колицима.
Једног дана са прозора,
видех брдо кофера.
Скотрљ'о се вани,
а душа у банани,
све у стилу Пушкина.
Мати ју је грлила,
сузне очи брисала.
Немој мајко плакати,
брзо ћу се вратити,
близу је та Канада.
Пролетеле године,
ја још увек сећам се.
Чекам да се врати,
а срце моје пати,
за малом из петог бе.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.