Svi smo mi kao deca obožavali da jedemo kod komšija,rodbine,drugova,jeli smo čak i ona jela ,koja inače nismo voleli...
Ti(uzrasta oko 6 godina) i keva idete kod komšinice Mire...
Upadate unutra taman ljudima na ručak...
Komšije jedu boraniju(koju ti kući ne možeš da smisliš)...
Keva-Prijatno...
Mira-Hvala,izvolite...
Keva-Ma sad smo mi ručali...
Mira baca pogleda ka tebi...
Mira-A ti Milutine,hoćeš da ručaš?
Keva-Ma neće on,on ne voli boraniju...
Ti-Hoću......
Keva da propadne u zemlju od stida...
Keva-Pa jesi malo pre kući jeo?I nemoj Miro da mu daš,on će samo malo da promrljavi i baciće...
Mira-Ma ajde,nek dete jede,pusti ga...
Ti sedaš i bukvalo ,kao ala,pojedeš ljudima pola ručka,i to boranije...
Sutradan keva kući sprema boraniju za ručak...
Keva sa prozora zgrade zaurla(dok to ispred zgrade igraš fudbal sa ortacima)
Keva-Milutineeeeeeeeee,ajde na ručak!!!!!!!!!
Ti-(Dereš se od dole)A šta ima?
Keva-Boranijaaaaaa!!!!!
Ti-Neću,ne volima ja boraniju!!!
Debeli Mića,koji sedi na klupi i gleda vas kako igrate fudbal,zbunjeno te pita:Ne voliš boraniju?
