
Сви смо ми као деца обожавали да једемо код комшија,родбине,другова,јели смо чак и она јела ,која иначе нисмо волели...
Ти(узраста око 6 година) и кева идете код комшинице Мире...
Упадате унутра таман људима на ручак...
Комшије једу боранију(коју ти кући не можеш да смислиш)...
Кева-Пријатно...
Мира-Хвала,изволите...
Кева-Ма сад смо ми ручали...
Мира баца погледа ка теби...
Мира-А ти Милутине,хоћеш да ручаш?
Кева-Ма неће он,он не воли боранију...
Ти-Хоћу......
Кева да пропадне у земљу од стида...
Кева-Па јеси мало пре кући јео?И немој Миро да му даш,он ће само мало да промрљави и бациће...
Мира-Ма ајде,нек дете једе,пусти га...
Ти седаш и буквало ,као ала,поједеш људима пола ручка,и то бораније...
Сутрадан кева кући спрема боранију за ручак...
Кева са прозора зграде заурла(док то испред зграде играш фудбал са ортацима)
Кева-Милутинееееееееее,ајде на ручак!!!!!!!!!
Ти-(Дереш се од доле)А шта има?
Кева-Боранијаааааа!!!!!
Ти-Нећу,не волима ја боранију!!!
Дебели Мића,који седи на клупи и гледа вас како играте фудбал,збуњено те пита:Не волиш боранију?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.