Сви смо ми као деца обожавали да једемо код комшија,родбине,другова,јели смо чак и она јела ,која иначе нисмо волели...
Ти(узраста око 6 година) и кева идете код комшинице Мире...
Упадате унутра таман људима на ручак...
Комшије једу боранију(коју ти кући не можеш да смислиш)...
Кева-Пријатно...
Мира-Хвала,изволите...
Кева-Ма сад смо ми ручали...
Мира баца погледа ка теби...
Мира-А ти Милутине,хоћеш да ручаш?
Кева-Ма неће он,он не воли боранију...
Ти-Хоћу......
Кева да пропадне у земљу од стида...
Кева-Па јеси мало пре кући јео?И немој Миро да му даш,он ће само мало да промрљави и бациће...
Мира-Ма ајде,нек дете једе,пусти га...
Ти седаш и буквало ,као ала,поједеш људима пола ручка,и то бораније...
Сутрадан кева кући спрема боранију за ручак...
Кева са прозора зграде заурла(док то испред зграде играш фудбал са ортацима)
Кева-Милутинееееееееее,ајде на ручак!!!!!!!!!
Ти-(Дереш се од доле)А шта има?
Кева-Боранијаааааа!!!!!
Ти-Нећу,не волима ја боранију!!!
Дебели Мића,који седи на клупи и гледа вас како играте фудбал,збуњено те пита:Не волиш боранију?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.