И више него зајебано стање. Толико зајебано да узимаш телефон, и на сасвим случајно укуцане бројеве шаљеш ММС-ове са својим сликама на којима удараш штанглом лежећег полицајца, а у поруци пишеш како је Хлодовек ујединио француска племена. У глави још одзвањају мелодични звуци Синана, Митра и екипе. Нарољан си до самог краја, пишаш у гаће док стојиш поред ВЦ шоље и повраћаш свуда осим у њу. И даље пијеш, мада ти све изгледа као вода. Сјутра ујутро се будиш го у на сред улице док те мали кинези сликавају својим кинеским телефонима. Глава те боли као да су те гузили црнци, па ти отишло из дупета у главу.
-Где сам? Шта сам? Мрш бре у Јапан, матер ти јебем косооку!
(аутобиографско)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Au, čak 8 glasova? Strava. +++
Jbš ga :D