Kaže prosečni Srbin dok dignutih nogu čiji palčevi vire kroz pocepane čarape, u olinjaloj fotelji, proždire masni čips i otpija mlako pivo, gledajući na ekranu prilog o uspešnom privredniku koji je u vreme krize pokrenuo mali biznis i sad odlično posluje, ali, po sopstvenom priznanju datom uz osmeh, često radi i 20 sati dnevno.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Lepa slika
realista ...pljus
Neki ljudi prosto nemaju srece.:D +
Svako je kovač svoje sreće... reče nakovanj pokriven paučinom.
Rad? Živi se od zarade.
majav, zarada je merkantilna kvantifikacija rada, zar ne? Ili možda ipak ne? Krhko je znanje...:)