Mesar

По звучности одзвања као добронамерни бата, спреман да учини старици у невољи, поганог осмеха с мислима одлуталим на кобасичетине, али док секиром раздваја крменадле ти ипак склони поглед јер не знаш кад ће неартикулисана лобања да откине себи руку. И поред ове наше звучност, англосаксонци су нас зајебали, опет, и стрпали месара у реч БУЧЕР, која много боље дочара просечну животињу обмнотану у људски лик. Симбол необразовања, робијашко-панудрског менталног склопа, очајног паорског хумора, озбиљног разговора пуног поштовања са старијим муштеријама, једења без есцајга, онако сељачки, масним прстима с освртом на полиз остатка хране на истим. Сува беда квалитета живота јер пола дана проведено у месари са мирисом крви, пантљичаре и свињетине ретко коме пружа задовољство осим овом помереном неандерталцу. Дно дна, а опет врхунац простаклука, љомберштине, смога, смрада и некултуре. Обложен зимском међеђом машћу, огрезао у хурки и шваргли чега се држе још само главе рођене између два рата обасјани конзервом да је масно најслађе – ''једииии све, види ово, а па то је најслађе!'' и тако кроз пар година почне аритмија, згрушавање и немогућност крви да продре до срца поред грашки, а и затим јак срчани удар. Последице оваквог гнусног облика живота је у самом искривљеном народном, заосталом схватању живота и правог мушкарца, који убр мора прелџијским изгледом, развратом, преједањем, масном брадом, љубављу према ушима, малим икуом и грубошћу да заведе и изјебе, јер заправо, само такви и јебу. Е месар је квази народни идеал, пропао у покушаја грађења себе као једног од таквих. А и шта очекивати од њушке која је у последњој фази школовања била окружена најнижим слојем воњавих пекарки, премазаним трговцима, још горим посластичарима који камени колач уваљују невиним бакама без пардона, и на крају себи најсличнијима масним, огромним, немислосрдним бучерима, спреми да невино јагањце разапну са осемхом на лицу.