Po zvučnosti odzvanja kao dobronamerni bata, spreman da učini starici u nevolji, poganog osmeha s mislima odlutalim na kobasičetine, ali dok sekirom razdvaja krmenadle ti ipak skloni pogled jer ne znaš kad će neartikulisana lobanja da otkine sebi ruku. I pored ove naše zvučnost, anglosaksonci su nas zajebali, opet, i strpali mesara u reč BUČER, koja mnogo bolje dočara prosečnu životinju obmnotanu u ljudski lik. Simbol neobrazovanja, robijaško-panudrskog mentalnog sklopa, očajnog paorskog humora, ozbiljnog razgovora punog poštovanja sa starijim mušterijama, jedenja bez escajga, onako seljački, masnim prstima s osvrtom na poliz ostatka hrane na istim. Suva beda kvaliteta života jer pola dana provedeno u mesari sa mirisom krvi, pantljičare i svinjetine retko kome pruža zadovoljstvo osim ovom pomerenom neandertalcu. Dno dna, a opet vrhunac prostakluka, ljomberštine, smoga, smrada i nekulture. Obložen zimskom međeđom mašću, ogrezao u hurki i švargli čega se drže još samo glave rođene između dva rata obasjani konzervom da je masno najslađe – ''jediiii sve, vidi ovo, a pa to je najslađe!'' i tako kroz par godina počne aritmija, zgrušavanje i nemogućnost krvi da prodre do srca pored graški, a i zatim jak srčani udar. Posledice ovakvog gnusnog oblika života je u samom iskrivljenom narodnom, zaostalom shvatanju života i pravog muškarca, koji ubr mora preldžijskim izgledom, razvratom, prejedanjem, masnom bradom, ljubavlju prema ušima, malim ikuom i grubošću da zavede i izjebe, jer zapravo, samo takvi i jebu. E mesar je kvazi narodni ideal, propao u pokušaja građenja sebe kao jednog od takvih. A i šta očekivati od njuške koja je u poslednjoj fazi školovanja bila okružena najnižim slojem vonjavih pekarki, premazanim trgovcima, još gorim poslastičarima koji kameni kolač uvaljuju nevinim bakama bez pardona, i na kraju sebi najsličnijima masnim, ogromnim, nemislosrdnim bučerima, spremi da nevino jaganjce razapnu sa osemhom na licu.
MESAR: Nešto od vas za nas?
A: Kilo junećeg od vrata.
MESAR: Odmaaah!....
MESAR: Još nešto od vas za nas?
A: Može i trista grama topolske kobasice. Ustvari, e koliko ćeš?
B: Ma daj dvestapedeset.
A: I ovako samo ti jedeš.
MESAR MARKO: (ubacuje se) A ti ništa, pa moraš malo da se ugojiš..? Znači dvestapedeset?
A: Da da.
MESAR: E, može trista... da ne vraćam sad? Eto tih pedeset za tebe?
A, B: ...
MESAR: Još nešto od vas za nas?
B: Da se teraš u kurac prokletniče, i Malu Tijanu je isti spopao!
