San snova većine Beograđana. Poželjno po svaku cenu.
Scena: prazan autobus. Par trenutaka kasnije, sva mesta do prolaza zauzeta.
Verovatan razlog za ovaj fenomen: uživanje u jahanju i preskakanju od strane gubitnika koji ne dobiju priliku da sednu na tako željeno mesto. "Prolaznici" su, očigledno, veoma dobro obučeni da je prozor za luzere i da u ovakvoj situaciji oslobode minimalno prostora za manevar, kako bi im putnik koji bi da sedne do prozora u stvari seo u krilo ili nagazio ih. I taman kad čovek pomisli da im je to i bio cilj, ospu eksplozivnu paljbu reči ili pogleda. Ili oba. Ista situacija se javlja i prilikom ustajanja.
Potencijalni "prozoraš": Izvinite, je l' možete malo, da prođem?
Hard-core "prolaznik" upućuje snishodljiv pogled licu nedostojnom življenja i mrdne kolena za 2 mm.
Logičan nastavak situacije: autobus naglo zakoči i dođe do neželjenog fizičkog kontakta.
Ja bolje da vam ne kažem šta je meni rekao.
