Poj raznoraznih seoskih ptičica, koji ranom zorom štepa rubove moždanih završetaka, istovremeno raspilavljujući zagorelu dušu deteta sa asfalta, naviklog da se budi bukom gradske šizofrene, neindetifikovane buke.
-*Noćas nebesko crnilo posuto blještavim sjajem davno ugaslih zvezda i jutros ovaj skoro zaboravljeni zvuk...
Hvala ti, lepi svete. *
Sweet Mary Jane · 9. avg 2015.
Fantastično buđenje ^^
Nije bilo teško pogoditi ko je mlada autorka. :)
Kako si pogodio?
Po žiponu. ;)
Ah, kakav skor! +++
Šuštim krinolinom? :)
Šuštiš, šuštiššš...
ne moš odluči čoek de je jača poezija
u telu il u komentarima istog
il u primeru
poezija na treću
+++
:-)
Poetetišem nadahnuta poljupcima prirode!
Mene ne raspilavi, no me digne.
ovo je toliko poetično
(i kad se apstrahuje konverzacija sa ruskim klasikom)
da, van sumnje svake, zaslužuje muzičku podlogu:
Zlatna ribica jača. A maskembalski je ovaj najbolji.
https://www.youtube.com/watch?v=5woH9wtvoso
Dišo, ta pesma u jeste moja prva asocijacija na krinolinu i često je odigram sama sebi kao glupavu predstavu kada niko ne gleda i ne sluša :)
[draga lejla
svijet je sužen između trepavica | https://www.youtube.com/watch?v=mhJK8Cc1-eg]
Pa kaže:
*Niko te nikad neće
Voljet ko ja!*
:)
Odlična stvar. Dugo nisam pročitala nešto ovako estetsko, s ukusom, merom. Pi-ci-ka-to. Zvezda od mene.
Hvala, devojčice :)
Prijavi se da bi komentarisao.