Legenda čije korene možemo naći u drevnoj feničanskoj i asirskoj mitologiji. Razlika između bezbrižnog kafenisanja u knezu i Jetija je ta što je Jeti viđen. Ovaj doživljaj spada u kategoriju "nemoguće". Mitbastersi su pokušali da ovu hipotezu obore, ali bezuspešno.
(10:30h, mladić odlučuje da pazari neke krpice, seda u kafić kod Francuskog kulturnog centra, naručuje kafu i kiselu vodu)
(10: 34h) TRAS! Prolazi čovek i ostavlja privezak za ključeve sa bilijarskom lopticom, zajedno sa ceduljom da je on gluvonem i da mu je ovo jedini izvor prihoda. Prepoznaješ čoveka koji je pre dve nedelje bio slep, dok je na Vračaru isključivo nem. Izgleda da je gluv plugin za Knez Mihajlovu. Rešiš da ostaviš 50din.
(10:57h) -Ćaosss (veoma jebozovna devojka seda na stolicu preko puta tebe i filmski ti se osmehuje)
- Ovaj, ćao, znamo li se?
- Pa uskoro hihihi (zanosno zabacuje kosu) Ja sam Marijana! Kako ti provodiš ove vruće dane? Vidim radilo se u teretani hihi (namešta bretele od grudnjaka, i snimaš da ima poprsje Lise Ann)
- Hehe, pa j...
-Slušaj, prikupljamo novac za napuštene crne labradore u Gornjem Milanovcu, jel bi kupio ovu čestitku za 100 dinara? Ajde, frajeru, stvarno bi nam mnogo značilo.
(opčinjen pružaš iz novčanika jednog plavca...)(11:14h; žena zavijena u maramčine na +50°C, sa inkvizitorskim krstom oko vrata)
-Pomaže Bog, brate.
-Ovaj, dobro jutro, šta vam treba?
-Brate, da li bi želeo da potpišeš peticiju protiv progona našeg vladike Artemija?
-Ženo, boli me kurac za Artemija, došao sam samo da predahnem! Nisam ga ja terao da krade one silne pare!
- Ju! (prekrst x3) Ali neka brate, ja znam da to govori nečastivi u tebi. Daj mi tvoje ime, da te pomenem u molitvama za spas ljudi koje je obuzeo đavo.
(...)(11: 32h; tamnoputija pripadnica ženskog pola sa ženskim čeljadetom prilazi sa ispruženom rukom)
-Brate, aj samo koji dinar za Dobrilu, nemademo ništa, Čengiz me ostavijo, ošo sa onom kuravom, daj sinko! Daj! Otpevaće ti Dobrila nešto, dadni samo koji dinar!
-Nemam bre! Ostavite me svi!
-Crko dabogda!(11: 51h; kreatura koja liči na Mišu Tumbasa gega se kroz ulicu, od svih stolova naravno prilazi tvom, prvo što uočavaš su sablasni beličasti tragovi na radničkim panatlonama i tetovaža JNA iz '74)
- KA-MI-JON, ŠESTO-TON, FU-RA KAO AVI-JON (štuca i peva, seda pored tebe)
- Molim vas, možete li da se pomerite?
- Šta? Ko bre pokrao? Ja sam bre rmbačio i prevozio cigle do Ranka iz Dizeldorfa dok je Sejo jebavao sojke! Ko bre može meni šta da kaže!?
- Ovaj, ja ni...
- Slušaj ti mali, znaš one pičkaste američke serije? Znaš kad oni skinu pantalone, što imaju one dugačke gaće?? Pa da ne bismo mi Srbi provalili kaki su im mali palamari! Oni bre nemaju što Srbin imade! Oni nemaju bre ovo (otkopčava radničke pantalone, i priprema se da izbadi budalu na gotovs)
- AAAAA! (doturaš 300 dinara konobaru i bežiš glavom bez obzira)
