Mitar Mirić - Maloletnica

Песма прожета епским мотивима унутрашње борбе са самим собом и тихим криком против несклада моралне осуде савременог друштва у човекових основних порива. Песма кроз коју се провлачи исконска борба добра и зла у човеку, тако честа у античким еповима, борба између утицаја околине и незајажљиве телесне глади - борба између педофилије и страха од затвора, која је, како ћемо на крају видети, уствари маска за једну другу, далеко сложенију борбу.

На почетку, Митар нас лагано уводи у причу. Љубав "Малолетнице" према њему је толико јака да је побегла од оних који ту љубав спутавају - својих родитеља - и дошла код Митра, који се бори са самим собом, свестан ризика коју оваква љубав носи. Не наглашава се, али је јасно да се Митар и Малолетница знају од раније, али природа њиховог односа још увек није позната.

У рефрену, Митар као да раскида са досадашњим током радње и каже Малолетници да заправо воли другу. Да ли је то само начин да је одбије од себе заувек, све време свестан шта би ова трагична љубав значила по његову слободу? Или можда начин да нам свима саопшти да је он уствари велики женскарош? Шта је то што тера Митра да вара две жене у исто време, једну зрелу, а другу жену у настајању, откриће се на крају ове анализе.

Друга строфа Малолетници даје признање за пожртвованост, али и подсећање да нико није сам на овом свету, па ни Малолетница. Заправо, Малолетница има изузетно инхибирајуће родитеље, који се могу запитати с ким је она била, што имплицира додатне законске потешкоће по Митра, што он не жели, иако свим својим бићем чезне за невином снагом ране младости коју Малолетница поседује.

Након понављања рефрена и подсећања на његов однос према целом женском роду, представљен кроз однос према "љубави" и Малолетници, долазимо до треће строфе, која је можа и кључ за разумевање компликованог односа Митра и Малолетнице. Сазнајемо да је између њих уствари нешто и било. Не само да је између њих нешто било, него задњи стих имплицира и да ју је Митар на превару увукао у недозвољене полне односе. Ситуација се, дакле, демаскира до краја, и видимо да је сва забринутост за добро Малолетнице уствари забринутност Митра да не оде у затвор јер је имао односе са Малолетницом уз превару, што је, као што знамо, кажњиво према нашем КЗ. Дакле, на самом крају, Митар огољује себе у свој ружноћи и даје нам своју слику себе као некога ко на превару одводи девојчице у кревет.

Уколико се вратимо уназад, ова је строфа кључ за разумевање целе песме и његове борбе, јер Митар се не каје, Митар се само плаши затвора, иако имплицитно и себе мрзи због свега што је учинио. Овај крик против самог себе, са потајном жељом да се похвали и тиме разоткрије, заправо нам говори да Митар жели у затвор, иако зна шта тамо са педофилима раде.

И управо ту долазимо до онога што нам ова песма поручује, а то је да је Митар заправо субмисивни хомосексуалац, који своје склоности, због стега које савремено друштво намеће, скрива чак и од самога себе, намерно бежећи у крајњу мизогинију, надајући се да ће му кроз друге доћи и ослобођење и суочење са самим собом и са својим склоностима и, на крају, прихватање самога себе у затворском окружењу које је погодно тле за људе његових склоности.