PR u primanju mita, najprofitabilnije i najtraženije zanimanje u Srbiji. Traže te obe strane – i početni davalac i konačni primalac “drti keša”, pošto je korupcija jedina posredna srpska delatnost (u svemu ostalom smo poprilično direktni). Očešeš se za kintu sa oba kraja, a opet ne dobijaš glavni deo, tako da i nećeš popiti glavnu kaznu, u slučaju da sanjaš da te uhvate (jer se to u realnosti neće desiti, naročito ako poznaješ kolegu mitosrednika za ministra policije). Ti si i furundžija i tobdžija, osnovna karika mitološkog lanca ishrane. Tvoja pozicija je toliko važna u održavanju dotičnog sistema, da bi stvarno bio red da je konačno legalizuju i za nju otvore po jednu kancelariju u bolnicama, opštinama, sudovima i sl., ako ni zbog čega drugog, onda zbog neotuđivog prava srpskog radnika da u njoj na miru popije kafu sa strankom.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.