
Речи које које код нас људи на сахрани интензивно користе јер немају ништа паметније да кажу члановима породице преминулог. Сматрају се бон-тоном, а у ствари су израз највећег дволичњаштва, пошто већина људи која дође на просечну српску сахрану није ни познавала покојника, а још мање га је волела, па онда изјављивање саучешћа дође нешто као пљување по особи која је неспособна да се одбрани од тога.
- Моје саучешће, госпођо. Био је добар човек.
- Ако ти је био добар човек, што си се тек сад сетио да му уђеш у кућу, а звао те је хиљаду пута?
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
alal ti defka+