Речи које које код нас људи на сахрани интензивно користе јер немају ништа паметније да кажу члановима породице преминулог. Сматрају се бон-тоном, а у ствари су израз највећег дволичњаштва, пошто већина људи која дође на просечну српску сахрану није ни познавала покојника, а још мање га је волела, па онда изјављивање саучешћа дође нешто као пљување по особи која је неспособна да се одбрани од тога.
- Моје саучешће, госпођо. Био је добар човек.
- Ако ти је био добар човек, што си се тек сад сетио да му уђеш у кућу, а звао те је хиљаду пута?
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
alal ti defka+