To ti je otprilike kad živiš u Srbiji i kad živiš sa roditeljima koji nimalo ili jako malo zarađuju. Umesto da daš trećinu plate za kućne troškove, ti možeš samo da sanjaš trećinu svoje plate za sebe. Sve računaš i kalkulišeš. Pivo u parku je pod znakom pitanja. Nisi se ni oženio ,a kao da jesi. Koristiš dozvoljeni minus, čekovne kartice, raduješ se sniženju u Maksiju i Amanu...Iako ti baš puca i za Aman i Maksi a naročito za pijacu nedeljom. Jebi ga. Nije to tako loše. Biće ti gore kad u takvu kombinaciju dovedeš ženu tvojih snova (jer gajbu ili pare da se osamostališ nemaš). Dotad slušaj roditelje koji ti kenjaju o tome kako je crvena za izlazak čisto izdrkavanje i kako ti pare u životu nisu sve. Ako nemaš ni svoju sobu, onda je besplatna internet pornografija čist luksuz. (A privođenje ribe iz grada na takvu gajbu već spada u naučnu fantastiku) Sudeći po pričama naših političara, a i vesti iz sveta, mi sirotinja grada danas treba da se radujemo, jer će sutra biti još gore...
-Dao si četiri soma za točkiće za rolere? Jesi li ti lud. Jebali te roleri, šta ćemo da jedemo do kraja meseca?
-Winston nećemo sigurno. Već ste sve ispurnjali. A to vam je dva leba. Dva Vinstona ko popara sa sirom. Ili možda kačamak!
-E sad si već bezobrazan! Mi ne možemo bez cigara!
-Ni ja bez sporta. A te točkove ću da drndam celu sezonu svaki treći dan. Na dnevnom nivou koštaju mnogo manje od Vinstona.
-I da, da se ženim neću. Ionako jedem buđav lebac. Nemam pojma gde da nađem onu što sa mnom hoće da ga deli.
