I jopet: Cukenberže, jeb'o te pas asocijalnog!
DakleM... Da kažem koju i o fejsarima. Kao i fejsulje i oni žive za Fejs. Ne, to nisu obični Fejsbukaši, ovo su Fejsbuk-templari ili kraće: fejsari. Oni su vitezovi virtuelnog sveta. Bar oni tako misle. Ima ih raznih: uticajni fejsari, fejs-klošari, džim Srbende, manekeni. Oni za sebe misle da su mnogo zajebani likovi koji su popili svu pamet, svu lepotu i sve veštine ovog sveta i kojima fali uvek jedna jedina sitnica - pička. Dakle, poprilično krupna stvar je u pitanju. I njihov moto kao i koleginicama im fejsuljama je: Live for like! Like is a life.
Uticajni fejsari su po mnogima najveći trutovi današnjeg društva. U pitanju su svima dobro poznati uticajni tviteraši koji su su svoje polje delovanja preneli sa Tvitera i svojih blogova na Fejsbuk. To su političari, politički analitičari, sociolozi, publicisti, borci za ljudska prava, muzičari, književnici, glumci... u pokušaju. Uvek svačim izazvani, ti mahom večiti apsolventi ili pubertetlije u tridesetim uvek imaju mnogo toga da kažu o onome što ih niko i ne pita ili ne želi da čuje. Njihovih postovi su raznoliki i mogu da govore o tome da li bolji ajvar koji pravi baba Gospava iz Kaluđerice ili baba Vukadinka iz Ugrinovaca, preko toga da li je Sloboda Mićalović bolja riba od Borke Tomović i zašto nije (mada meni lično jeste Borka bolja riba... Lololo), pa sve do toga zašto Merkelova više zove telefonom Putina nego Obamu. Noseći se mišlju da su Tviter i blogovi privlilegija odabranih, oni šeruju svoje dubokoum(obol)ne zapise na Fejsbuk nadajući se da će tako steći milionsku armiju pratilaca koji će upijati njihove mud(r)osti kao pustinja vodu. Samo za razliku od fejsulja oni ne daju lajkove tek tako. Oni mahom samo skupljaju lajkove, verujući da su njihove mudrosti vanvremenske i da bi svi trebalo da njihovim postovima prilaze sa oduševljenjem i strahopoštovanjem. I traže razumevanje. I divljenje. Oni su (ne)srećno zaljubljeni, raduju se tuđoj sreći, žale tuđu nesreću, ispravljaju krive Drine pokušavajući istovremeno da šire optimizam, saosećanje i veru u bolje sutra. Doduše uspevaju da skupe more lajkova od raznoraznih ziljavuša, fejsulja, klimakteričnih ljubiteljki lika i tela Žarka Luševića, kao i fejs-klošara, ali cilj njihovog svakodnevnog mud(r)ovanja jeste da bez nekog konkretnog rada dođu do neke visoke pozicije u društvu, pre svega da ostvare san averedž Srbende: državni posao i da tako budu dostojni međunožja savremene Lenke Dunđerski poznatije kao Kristina Belomarković Popkonstantinović u koju su ludo zaljubljeni.
Fejs-klošari su moderne sluge Jerneji koji stalno čekaju svojih pet minuta da bi dobili pravdu. To su uticajni fejsari za sirotinju. Oni često i nisu pravi klošari, ali vole da odaju takav utisak, tj. da se svima predstavljaju kao žrtva tranzicije u Srbiji. Večito depresivni, nepodnošljivo patetični, nezadovoljni sobom, a još više drugima. Imaju kompleks svakog ko ima makar 50 evra u džepu. Do podneva mrze sebe, od podneva ceo svet. Klošari imaju jednostavnu podelu ljudi: mi i svet. Ubeđeni su da su sve devojke kurve i sponzoruše iako konstantno dodaju na Fejsu raznoranze fejsulje i lajkuju njihove objave. Batice su njihova noćna mora i glavni krivci što devojke ne gledaju poštene momke. To su sve tatini sinovi i kriminalci koji koče ili su trajno zaustavili njihov progres. Zato imaju nezadrživi poriv da minimum 10 puta dnevno drže predavanja o moralu kačeći statuse, šerujući objave sa nekih ziljavih stranica ili profila uticajnih fejsara koji su njihovi uzori, ili kačeći neke hip-hop ili rok pesme sa socijalnom tematikom. Iako su u većini slučajevi i oni ti koji žuljaju dupe na račun svojih roditelja, koji im od svoje crkavice daju i poslednji dinar za Internet, oni krive druge za svoju situaciju. S vremena na vreme razočarani činjenicom da čak i ziljavuše ignorišu njihove pravdoljubive postove, počinju kao Kalimero da se jadaju na Fejsu kako je ceo ovaj svet jedna velika nepravda izazivajući gađenje i ono malo ioče normalnih prijatelja i poznanika koje imaju.
Džim Srbende retko imaju dovoljno sivih ćelija u mozgu, ali zato ogromna većina nema ni mišićnu masu. Iako mnogi od izigravaju manekene o kojima će kasnije biti reči, ipak ću ih staviti u posebnu grupu jer među njima ima i fejs-klošara, i velikih fensera. Iako se ne bave profesinalno bodibildingom, kače kao pomahnitali slike gde su goli do pojasa (pošto noge retko rade), dok sa bicepsa i tricepsa visi salo ili vrište kosti i koža kao da su nedavno pušteni iz Aušvica. Stalno sole svima pamet o pravilnom vežbanju, kvalitetnoj ishrani i suplementaciji. svakodnevno kačeći slike suplemenata koje bi uglavnom voleli da koriste, jer nemaju para za njih. Oni su ubeđeni da su moderni Apoloni, da im je telo izvajano kao kod Mikelanđelovog Davida. Retki su sasvim dobro urađeni, ali i oni prosto izazaivaju odbojnost averedž Fejsbuk Srbende prema njihovim svakodnevnim objavama jer su svima dosadili od kačenja od svojih bicepsa, tricepsa, trapeziusa, lepeza, kvadricepsa, pločica na stomaku... pre i posle svakog treninga, iako nemaju nameru da se takmiče. Iako maštaju da će kačenjem svih tih slika postići da ih neka vrh riba (poželjno je da to bude javna ličnost) pozove preko Fejsa da je oplode (istinita priča par džim Srbendi) uglavnom izvuku manje lajkova, a više podsmeha.
Manekeni ili batice su posebna grupa fejsara. Ima ih raznih: od bahatih tajkunskih sinova, krimosa, preko nabeđenih intelektualaca koji sebe nazivaju boemima, potom rasnih golgetera seoskih i prigradskih klubova, bodibildera, pa sve do žgoljavih uličara koji stanuju po šupama, ali svaki dinar ulažu u neki komad uglavnom šanirane ili sekond hend garderobe. Iako su grupacija koja se koliko-toliko redovno očeše za neki koitus, oni su su u stalnom lovu za novim plenom, jer im je kvantitet često ispred kvaliteta. Oni su najveći robovi svog izgleda i od svih fejsara najviše žive za lajk, ali i ih i rado dele. Kao i fejsulje slikaju ama baš svaki trenutak u svom životu i imaju stalnu potrebu da objavljuju trenutnu lokaciju na planeti Zemlji. Profilnu sliku menjaju više puta dnevno. Najčešće postavljaju svojka, neretko držeći dva prsta (Peace, bro!), delujući muževno koliko i bosanska muškar'č'na, poznatiji kao Din. Na svakoj slici ćete videti njihovo već dobro uvežbani JA JEBEM kez, uvek uredno počupane obrve i veoma često neka opet JA JEBEM tetovaža. Iako nisu manekeni ili profesionalni foto-modeli, oni svakodnevno postavljaju slike na kojima su elegantno obučeni jer “odela i košulje odaju ozbiljnost i sve ribe se lože na to.“ Bilo kako bilo, nemaju dovoljno mozga da bi shvatili da će umesto prepički na njihove slike uglavnom drkati pederi, ziljavuše i zagorele predklimakterične matorke.
Fejsari! Smorili ste međeda, dechko! Puca mu gloova od vas!
Ipak, hvala Cukenbergu što sada zarad održavanja dobrih familijarnih, dobrosusedskih i svih ostalih odnosa postoje opcije: Sakrij (Hide) i Prestani da pratiš (Unfollow).
