Svojstven nekim ljudima, uglavnom zaluđenicima za horore i morbidne stvari uopšte. Jedna sekunda u kojoj vidiš sve stvari koje bi mogle da ti se dese da nešto krene naopako.
Kada stojiš na ivici stanice nervozno iščekujući da autobus stane da bi mogao da sedneš ko čovek, nabiješ kapuljaču i kreneš da balaviš.
U trenutku dok ti se autobus približava, u toj sekundi zaslepi te scena kako autobus skreće ka tebi i gazi te. Pri tom, pošto si razvio tu savršenu i bizarnu maštu, čuješ svo ono krckanje lobanje i vidiš pomešane organe, potpuno razoreno telo.
Kada se vratiš u trenutno situaciju, gde autobus staje ispred tebe i otvara ti vrata, izbezumljeno možeš samo da opsuješ i obećaš sebi da nećeš više gledati horore.
Drugarica i ja silazimo niz stepenice.
Ja:-Jebote, ponovo mi se motaju gluposti po glavi...Imala sam upravo trip kako padam niz stepenice, bukvalno sam videla sebe na kraju stepenica, skroz iskrivljenu i krvavu.
Drugarica:-O bože...Zašto jednostavno ne razmišljaš kao ja: Vau, upravo silazim niz stepenice, svi me gledaju, stvarno sam lepa...Čak me i Nenad gleda...da, baš sam lepa...
Ja:-?! Neka hvala, kad bolje razmislim, sasvim mi je okej i ovako.
