
Емоција која те покреће да сатима седиш безбедно ушушкан у фотељу пред телевизором/рачунаром. Произилази из пуке доконости.
Мрзи ме да узмем да учим. Мрзи ме да спавам. Мрзи ме да једем. Мрзи ме да дишем. Мрзи ме да се видим здечком. Мрзи ме да урадим семинарски. Мрзи ме да читам лектиру. Мрзи ме да напишем дефиницију. Мрзи ме да изгуглам нешто. Мрзи ме да одем до продавнице. Мрзи ме да идем кући. Мрзи ме... Мрзи ме, бре, да живим.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
E moj brate...+
мрзи ме да ти дам минус :))
mrzi me da te komentarišem +
Мрзи ме да одговорим нешто паметно... :)